Pogled na... - Srbija

Pica u Beogradu skuplja nego u Rimu

Nedostatak turista u Beogradu, ali i širom Srbije, ovaj sektor će po svemu sudeći koštati mnogo ne samo ove sezone nego i u vremenu pred nama. Kako za „Politiku” kaže ministar turizma i omladine Husein Memić, turizam, koji je bio u velikom usponu, sada je u vrtoglavom padu i neizvesnosti koja se u ovom sektoru uvek skupo plaća.

– Ugostitelji koji su, vodeći se odličnom sezonom prošle godine, angažovali dodatnu radnu snagu računajući da će i ove godine biti posla, sada imaju velike probleme. Imidž zemlje je narušen, imamo veliki pad dolazaka stranih turista i praktično samo broj dolazaka iz Turske i Kine nije smanjen, sve ostalo jeste. Devizni priliv od turizma opada, a kako čujem od ugostitelja i hotelijera, gubici se samo gomilaju. Ipak, loši potezi kao što je neopravdano podizanje cena neće rešiti problem. Dugoročno to šteti ovoj destinaciji. Posebno Beogradu, u kome, eto, pica košta više nego u Rimu, (tamo je 12 evra u centralnim gradskim zonama) – kaže Memić za naš list. Na pitanje da li ima podatke o tome koliko ambasada je do sada dalo preporuke da se Srbija zbog složene političke situacije izbegava, on kaže da nema taj podatak, ali da je u razgovorima sa pojedinim ambasadorima u prethodnom periodu čuo da velike strane turističke agencije izbegavaju prodaju aranžmana kod nas kako ne bi ugrozile svoj rejting.

– Ne žele da garantuju putnicima uslove koji nisu potpuno sigurni, setite se samo naših turista koji nisu želeli da putuju na destinacije koje su pogođene požarima i drugim prirodnim nepogodama. Turizam ne toleriše bilo kakvu neizvesnost, pa čak i ako je to blokada saobraćajnice – kaže ministar turizma. A zvanična statistika je prošle nedelje saopštila da su cene usluga hotela i restorana u junu više za 9,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Hrana je poskupela za 10,3, a u okviru nje topla i hladna predjela za 9,2 procenta, gotova jela za 11,4 odsto, pečenja i jela po narudžbini za 9,6 procenata, variva za 10,7 odsto, salate za 12,5 procenata, hleb za 10, a kolači za 9,5 odsto. Cene alkoholnih pića su povećane za 11,8 a bezalkoholnih za 11,4 odsto. Najmanje povećanje je zabeleženo kod prenoćišta – 1,6 procenata. Poskupljenje usluga hotela i restorana u Vojvodini je bilo manje nego na republičkom nivou i iznosilo je 7,2 procenta. Kao i na republičkom nivou, i u Vojvodini je najmanje poskupljenje zabeleženo kod prenoćišta i iznosilo je pet procenata.

Georgi Genov, direktor „Horesa”, kaže za „Politiku” da su cene najviše u Beogradu, na Zlatiboru i u banjama i da to nije dobro zbog samih destinacija koje će turisti ubuduće doživljavati kao skupe.

– Nigde ne cvetaju ruže, ali se čini da smo izgubili kompas. U jednom ribljem restoranu u gradu prosečan ručak za četiri osobe košta 36.000 dinara, što je nerealno. Isti takav ručak u unutrašnjosti staje duplo manje, ako nije i još jeftiniji. Čini mi se da je vreme da našim građanima preporučimo manje poznate destinacije na kojima i dalje može da se odmara za manje novca. Pokušaj da se nadomeste gubici time što ćemo povećati cene je potpuno pogrešan, a ako budemo povećavali cene i dalje, turisti će nas zaobilaziti i kada se sredi situacija – kaže Genov. Na pitanje kakva je situacija u hotelima, naš sagovornik kaže da je opšti pad interesovanja stranih turista, ali i gostiju iz regiona koji su u ovo vreme ranije bili najbrojniji.

– Trenutno je najveća posećenost u najskupljim hotelima, jer je to prirodna zakonitost da gosti idu tamo gde se, po njihovoj percepciji, osećaju bezbednije. Njihova popunjenost je 70 odsto, a u hotelima niže kategorije imamo čak zabeleženu popunjenost od samo 20 odsto – ističe on.

Genov podseća da je, kada je reč o domaćim gostima, situacija lošija nego ranije pre svega zbog malog broja podeljenih vaučera. Ekonomska kriza se oseća svuda, pa i u Evropi, ako je za utehu. Kada manjka novca, ceh prvi plaća turizam, zaključuje direktor „Horesa”.